Циљ предмета: 
Стицање научних способности, академских вештина и креативних способности за унапређење процеса дијагностике стања техничких система, одржавања система у функцији повећање безбедности и смањења ризика. Продубљивање теоријских знања и принципа дијагностичких метода и доктрина одржавања техничких система. Развој проактивних процедура за управљање процесима безбедности у функцији заштите на раду.

Исход предмета: 
Вештине познавања и разумевања захтева техничких система у експлоатацији (ефективност, расположивост, готовост,...). Стицање знања за примену метода за дијагностику и одржавање техничких система са циљем задовољења захтева техничких система а да се при томе не угрожава безбедност запослених као ни радну околину. Примена метода за анализу, описивање и предикцију ризичних процеса.

Садржај предмета: 
Дијагностика стања техничког система. Систем техничке дијагностике. Поступци контроле процесних параметара. Дијагностички алати (вибро-акустички, термовизијски, корозиони, испитиванја без разарања) Одржавање стања техничког система. Циљеви техничког одржавања. Место и улога. Технологија одрћавања. Модели одржавања техничких система. Одржавање према стању – Модели дијагностике стања. Проактивно одржавање – предвиђање и планирање, минимизирање ризика. Квантификовање утицајних параметара везаних за квалитет радног места и околине.

• Ж. Адамовић, Техничка дијагностика, ОМО, Београд, 2001. 
• Ж. Адамовић , Р. Јовановић, Д. Димитријевић, Љ. Јапић: „Поузданост и дијагностика машина”, OMO, Београд, 2002. 
• Ж. Адамовић, Тотално одржавање техничких система, III издање, ОМО, Београд, 2002.

- Теоријска предавања коришћењем мултимедијалне опреме уз интерактивни рад студената; 
- Консултативна настава; 
- Студијско-истраживачки рад на изради семинарских радова, научно-стручних радова и пројекта.